Švedski sto na Kajin način... Šveđani su poznati kao veliki gurmani, a hrana koju pripremaju vrhunskog je kvaliteta. Kulinarska tradicija formirala se uglavnom pod uticajem Danske i Norveške. Međutim, kasnije su Francuska i Nemačka odigrale ogromnu ulogu u njihovom razvoju, zahvaljujući čemu su Šveđani počeli da obraćaju pažnju, ne samo na ukus i nutritivna svojstva jela, već i na njihov izgled. Kuhinja ove zemlje podrazumeva specijalitete sa lososom, haringom, drugim ribama, mesom od divljači, šumskim plodovima i gljivama. Tokom dugačkih zima nedostatak svežeg povrća uticao je na tradicionalne recepture. Najveći nacionalni specijalitet su školjke, a lov na jelene i losove i ribolov imaju dugu tradiciju. U domu Šveđana uglavnom se jedu doručak, ručak i večera. U školama se za ručak servira topli obrok, dok odrasli i zaposleni uglavnom za najobilniji obrok smatraju večeru. Ukoliko vas ugoste, smatraće vas osobom sa dobrim manirima ako pojedete sve što ste sipali u tanjir. Tu se ističe njihova gostoprimljivost, ali i skromnost i štedljivost. Inače, čuveni švedski sto nastao je tako što su plemići još u XIV veku imali običaj da između glavnih obroka služe razna hladna posluženja na malim posebnim stolovima u dnevnim boravcima palata. Tu bi se našli sirevi, hleb, puter, voće, riba, dimljeni losos, kao i vina i likeri. U XVII veku ovakvo posluženje iz dvorova prešlo je u kuće građana nižeg sloja, a od 1912. godine, nakon Olimpijade u Stokholmu, restorani su počeli da praktikuju ovakav vid posluženja, koji je kasnije postao popularan pod ovim nazivom. Postoji i druga verzija nastanka švedskog stola. Naime, zbog dugih, hladnih zima i otežanih uslova za putovanje, gosti su kod domaćina dolazili na više dana, tako da su im nuđeni obroci koji su, zbog čuvanja, izneti u hladnu prostoriju i ostavljeni na dugačkom stolu. Tako je svaki pridošlica mogao sam da uzme hrane koliko mu je bilo potrebno, a da ne smeta ni domaćinima, ni drugim gostima. Naš gastronomad Katarina Petrović Kaja, u čast ove zanimljive kulinarske destinacije, priprema na tri specijaliteta po kojima je švedska kuhinja postala poznata u celom svetu - čorbu sa pivom, mesne kuglice i pecivo sa cimetom. Prijatno gledanje.

Svakog radnog dana - aktuelne vesti iz svih krajeva Srbije. Dopisnici RTS-a donose vam priče i reportaže o skrivenim lepotama naše zemlje, životu, bogatstvu različitosti. Upoznajemo vas sa prednostima života u prirodi, podsećamo na događaje koje ne smemo zaboraviti. Ukazujemo na uspehe ali i probleme u privredi i poljoprivredi, ekologiji i zdravstvu, i na načine kako ih rešiti. Proveravamo koliko su kultura i sport dostupni u manjim sredinama. Predstavljamo vam divne, male velike ljude od kojih svi možemo mnogo da naučimo....

Šta radite, bre..

Najmoćniji čovek na svetu Si Đinping stiže u Beograd, i to iz Francuske, posle sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Si vodi drugu ekonomiju sveta i drugu najmnogoljudniju zemlju sveta,a ovo mu je druga poseta Srbiji za 7 godina i to na 25.godišnjicu bombardovanja kineske ambasade u Beogradu.... Šta dolazak predsednika Kine Si Đinpinga znači za Srbiju, politički i ekonomski, za Oko govore: ministar finansija Siniša Mali, ekonomista Vladimir Vučković, zatim Predrag Rajić, specijalni savetnik premijera Miloša Vučevića i Bojan Lalić direktor Instituta za Pojas i put profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Pripremili i vode: Gorislav Papić i Milica Kulić.

Kako se čelično prijateljstvo Kine i Srbije izdiglo iz ruševina kineske ambasade u Beogradu, zašto je Srbija Kini važna, šta Srbija od Kine može da očekuje, tema je emisije Takovska 10“.... Pre tačno 25 godina, 7. maja 1999, NATO je bombardovao zgradu ambasade Narodne republike Kine u Beogradu, usmrtivši tom prilikom troje kineskih novinara. Taj pogodak bio je jedan od najvećih NATO promašaja tokom agresije na SRJ, barem prema rečima NATO rukovodilaca, jer je meta, navodno, bila zgrada SDPR-a koja se nalazi nekoliko stotina metara dalje. Može li se taj dan smatrati prelomnom tačkom kada su odnosi Srbije i Kine dobili posebnu težinu kakvu Kina ne deli ni sam jednom državom regiona ili Evrope? Kako su se odnosi razvijali u godinama koje su usledile, na čemu se zasnivaju danas, koliko ima simbolike u činjenici da predsednik Kine Si Đinping u posetu Srbiji dolazi u tako posebnom trenutku? O tome u emisiji Takovska 10“ govore profesorka FPN u Beogradu, Dragana Mitrović, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, Aleksandar Mitić, i istoričar Predrag Marković. Urednik i voditelj je Zoran Stanojević.